Kralj Aleksandar I Karađorđević – Naredba o demobilizaciji

Kralj Aleksandar I Karađorđević

Kralj Aleksandar I Karađorđević – Naredba o demobilizaciji

Beseda iz Retorike Branislava Nušića

Junaci!

Naredio sam da se vrati u redovno stanje i onaj deo vojske koji još nije demobilisan.

Skoro će se napuniti šest godina kako sam proglasio opštu mobilizaciju, pre no što ste se i odmorili od ratova 1912. i 1913. godine, koji su doneli slobodu samo jednom delu našeg naroda. Odzivajući se jednodušno Mome pozivu i zbirajući se pod, tada već proslavljene zastave vaših pukova, vi ste bili svesni teške zadaće koja nam je predstojala. Polazeći da branite ugroženu slobodu i čast naroda našega, vi ste svesni bili da sam vas poveo u jednu sudbonosnu borbu sa daleko nadmoćnijim neprijateljem, koja je imala ili uništiti mučno građenu tekovinu naših dedova, oceva i našu ili doneti slobodu i ostaloj zarobljenoj braći preko Drine, Save i Dunava, te ispuniti zavetnu nam misao oslobođenja i ujedinjenja celoga našega naroda.

Tu borbu na život i smrt vi ste, junaci, časno primili i nečuvenom hrabrošću svojom i nadčovečanskim samopregorevanjem ispisali krvlju svojom najsvetlije listove naše istorije. Slavne bitke na Ceru i Rudniku, krvavi bojevi 1915. godine, znamenite borbe  na Solunskom frontu, pri kojima ste dragocenom krvlju prelivali i osvajali stopu po stopu nepristupnoga krša i stene; junačko zauzeće Kajmakčalana, prelaz preko Crne Reke i oslobođenje Bitolja, i najzad, slavom uvenčan proboj Solunskog fronta 1918. godine, sa munjevitim gonjenjem neprijatelja sve do sloma njegovoga ‒ vojnička su dela kojima se danas podjednako divi i prijatelj i neprijatelj naš; dela koja će ne samo našoj, već i svetskoj istoriji pripasti i služiti dalekim pokolenjima kao primer junaštva, rodoljublja i ljubavi prema slobodi.

Naše  nadčovečanske patnje i stradanja, prilikom proboja kroz albanske krševe i ponore, koje u vama ni jednog trenutka nisu pokolebale ni umanjile ljubav prema slobodi i veru u budućnost, događaj je koji će istorija sveta sad prvi put zabeležiti i iz njega izvući značajnu pouku, da je ljubav za slobodu malih jača sila o nasilja velikih i moćnih.

Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca veliko je delo koje je niklo iz vaših teških napora, iz toga vašeg divovskog požrtvovanja, uz snažnu saradnju trupa naših saveznika i naše jugoslovenske braće iz svoju krajeva danas ujedinjenog Kraljevstva našeg.

Vi se možete vratiti domovima svojim, jer ste ispunili zavetnu misao našu, jer ste ostvarili jedno veliko istorijsko delo a Ja, junaci, deleći taj ponos sa vama i izjavljujući vam, kao Vrhovni Komandant, svoje priznanje, dičiću se uvek što komandujem vojskom koja služi i služiće uvek kao primer hrabrosti, požrtvovanja i rodoljublja.
image

Junaci!

Vratite se doma i kazujte svojima o tegobama i patnjama koje ste podneli, kako bi poznija pokolenja umela ceniti slobodu koju ste im tako skupo iskupili; vratite se doma i kazujte svojima o velikim borbama i žrtvama koje ste podneli, kako bi se poznija pokolenja ponosila vama i vašim delima.

Ali, vi se ne vraćate svi doma. U teškim i dugotrajnim borbama mnogo je vaših drugova a mojih vernih oficira, podoficira, kaplara i redova palo. Neka im je slava! Njihovi grobovi kazuju danas i kazivaće vekovima koji nam slede, kako je skupa sloboda koju su oni smrću svojom iskupili. Kad krenete domovima vašim, ponesite roditeljima i nejači palih drugova svojih i moje pozdravlje; recite im da je i moja suza kanula na grobove njihovih dragih i uverite ih, da je njihova žalost žalost celoga našeg naroda a njihova slava slava celoga našega naroda.

Sećajte se, junaci, tih drugova svojih i kazujte imena njihova mlađima, kako bi ih poznija pokolenja pominjala i iz toga se pomena učila ljubavi prema Otadžbini i slobodi.

Po našim krvavim poljima i gorama leže grobovi mnogih ratnika, drugova vaših a sinova naših velikih i plemenitih saveznika koji nam u najtežim trenutcima priskočiše u pomoć. Čuvajte, junaci, svetu uspomenu na njih i obilazite grobove onih, koji daleko od otadžbine svoje, daleko od domova svojih, položiše živote za nas, za našu narodnu stvar. Hvala im i slava im!

Junaci!

Vratite se domu svom koji davno izgleda vašu domaćinsku brigu i vratite se poslu svom, koji davno već čeka vašu vrednu ruku. Vratite se građanskome pozivu svome i poslužite mu onako isto časno i uzvišeno, kao što ste vojničkome pozivu služili. Vojničkom svojom hrabrošću izvojevali ste slobodu a tu dragocenu tekovinu sačuvaćete samo građanskim vrlimana svojim.

Oslobođeni smo i ujedinjeni sa jednorodnom braćom Hrvatima i Slovencima, ali su pred nama još mnoge i teške zadaće da to veliko delo dogradimo i dovršimo. Od naše braće, sa kojima ćemo od sada pod istim krovom boraviti, nisu nas razdvajale samo državne međe, duboke reke i visoke planine, već nas je razdvajao, otuđivao i razbraćivao još više onaj, koji je svoju moć na našoj neslozi zidao. Međe smo pregazili, reke prebrodili, planine prevalili, snagom i hrabrošću, ali nam sada treba slogom i mudrošću zbratiti razbraćeno, prisvojiti otuđeno, te da nam u slobodi nikakav nesporazum ne remeti miran i napredan život, koji smo zaslužili kao nagradu za naše velike napore.

Neprijatelj je zle tragove ostavio za sobom; valja nam razoreno podići, oronulo podržati, pogaženo preorati, opustelo obnoviti. A sve to možemo samo slogom i zajednicom, samo mudrošću i radom, samo iskrenom ljubavlju prema Otadžbini, onom ljubavlju koju ste pokazali na Ceru i Kajmakčalanu i na svima drugim bojištima, koja ste proslavili svojom hrabrošću.

Tako pojimajući svoje građanske dužnosti, dogradićete zajedničku kuću i dovršiti veliko delo oslobođenja i ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, te sagledati za života plodove svojih velikih i natčovečanskih napora.

Živeli moji dični, pobedonosni junaci!

BELEŠKA:

Pred slomom 1915. godine, tadanji prestolonaslednik Aleksandar preuzeo je kraljevsku vlast, jer je Kralj Petar, slomljen starošću i bolešću, sasvim iznemogao.

Po zaključenom primirju i miru, srpska vojska ostala je jednim delom mobilisana sve dok nije izvedeno razgraničavanje. Godine 1920. pod 31. martom, izdaje tadanji vršilac kraljevske vlasti i vrhovni komandant ovu naredbu o opštoj demobilizaciji. Ova je proklamacija lep primer takozvane pisane besede.

Branislav Nušić – Retorika

Talija Izdavaštvo

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s