Vojvoda Živojin Mišić – Kako pametno upravljati narodom

narod

Odmah po dolasku obveznici II poziva raziđoše se na sve strane da traže svoje rođake i poznanike iz I poziva. „E moj brajko, da smo mi stari ratnici bili s vama, drukčije bi bilo, ne bi se Bugari sada šetali po Pirotu” — govorili su oni. Lepo razvijeni, zdravi i dobro odeveni obveznici II poziva su glasno izražavali svoja patriotska osećanja, a u isto vreme i prekor što i oni nisu ranije pozvani u borbu.

Naši stari vladaoci dobro su poznavali dušu naroda. Zar bi Karađorđe ili Miloš mogli da vladaju masama i u najkritičnijim trenucima da nisu odlično poznavali svoj narod?! Danas, međutim, treba završiti neku školu u Parizu, Berlinu ili Beču, doneti otuda kakvu diplomu, natući iz mode cviker i odmah tražiti mesto u nekom poslanstvu ili ministarstvu spoljnih poslova. Narod je za njih nešto što je nedostojno njihove pažnje. Svi dodiri naših školovanih diplomata s narodom svodili su se samo na izlet do kakvog zbora, na kome su ovi doktorčići razvijali neke iz inostranstva prenete teorije, koje često nisu imale ničega zajedničkog sa životom i potrebama našeg, uistinu, blagorodnog naroda. Svoju odvratnost prema ovim apostolima tuđih moda i običaja naš narod je izražavao u svim prilikama na njemu svojstven način — ironičnim pogledima i podgurkivanjem laktova. To doktori stranih univerziteta nisu umeli da vide.

zivojin misic moje uspomene
Vojvoda Živojin Mišić – Moje uspomene

Naši vredni i bistri seljaci bez ikakvih su stranačkih pretenzija, i ništa lakše nego vladati njima, samo treba živeti među njima i poznavati njihovu dušu. Oni od države ništa ne traže, već samo pravnu, ličnu i imovinsku bezbednost. Rado primaju praktične pouke o higijenskom životu, kalemljenju voćaka, savremenijem obrađivanju i unapređivanju svojih imanja itd. Oni, dakle, traže i vole ono što im naši doktorčići i univerzitetlije, školovane na strani, ne umeju da daju. Ne treba se mnogo mučiti da se ovo dokaže, već samo pažljivo razgledati koliko se ovih visoko obrazovanih mladića na stranim univerzitetima nalazi na dužnostima nastavnika, profesora ili narodnih učitelja u zabačenim krajevima naše lepe otadžbine. Ima retkih i sjajnih izuzetaka, ali se i oni u toku svoje karijere, budući da daleko izostaju iza onih s velikim pretenzijama, na kraju razočaraju i postanu indiferentni prema svemu. Na taj način narod trajno ostaje bez dobrih i visoko obrazovanih nastavnika i učitelja.

Poznavati svoj narod znači pametno njime upravljati — to treba da znaju naši upravljači.

Iz knjige Vojvode Živojina Mišića – Moje uspomene

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s