Živojin Mišić – Strategija

STRATEGIJA

Rat nije ništa drugo do jedan dometak u celom čovečanskom životu sveopšteg zakona borbe za opstanak, a taj zakon borbe za opstanak opredeljuje život i razviće celog organskog sveta. U najviše slučajeva pobeda nije proslavljanje samo grube sile, već ona ima i veći značaj:
„Istorija ratnih pobeda istovetna je sa Istorijom građanskom, t. j. sa pobedom u razviću u istorijskom progresu. Vojska i rat jesu onaj specijalni organ, i ona specijalna funkcija, pomoću koje jedna viša kultura pobeđuje drugu nižu. No toj formalnoj i javnoj pobedi još će dugo prethoditi tajna i istinita pobeda. Evo dakle i cele tajne međunarodne borbe za opstanak: U njoj žive bolji na račun gorih, “ — veli ruski filosof — sociolog Stronin.

***

Naposletku, mladim narodima, sposobnim za kulturu, trebaju pijace za prodaju njihovih proizvoda, potrebuju svetske trgovačke putove u cilju svakovrsnih veza i odnošaja sa starijim kulturnim narodima, i t. d. Stariji kulturniji narodi, gospodari svetskih pijaca i puteva, u početku rado prihvataju u svoje trgovačke zamke nove narode i mlade države, ali ih docnije postepeno sebi podčinjavaju i podjarmljuju, čim osete u njih jačeg života i u opšte poleta. Mlad pak i bujan narod, čim oseti stran neopravdan pritisak, počinje da se meškolji, i da traži potrebnu nezavisnost u pogledu svoga državnog bića, a to opet ne godi gospodarima, i onda eto sukoba.
Popustiti u ovim pitanjima starijoj kulturnijoj državi, znači svoje naseljenje lišiti novčanih zarada svoga trudnog i mučnog rada, znači, ni više ni manje, ukratiti mu materijalna sredstva kulture. Eto dakle pitanja života i smrti, čije rešenje nemoguće je raspraviti bez borbe — rata.
Rat dakle leži u prirodi ljudskoj. Borba se vodi ili protiv spoljašnjih napasti ma koje vrste, protivu organizma nekog drugog roda, ili na posletku protiv organizma istog roda. Na borbi se osniva več- nost prirode. Prirodni zakon borbe za opstanak tra- jao je i trajaće kroz sva vremena ljudskog života, i teško da će ga nestati kad god. „I kad ne bi bilo rata, čovečanstvo bi ga moralo stvoriti“ kazao je Kant, čuveni nemački filosof.
Ali rat je i neohodno potreban za ljudsko razviće, jer nijedna pojava u ljudskom životu nije imala toliko uticaja na ljudsko razviće kao rat. Nigde nije toliko upotrebljena čovečja fizička, moralna i intelektualna snaga kao u ratu; na oltar ratni prinosilo je čovečanstvo i svoja najsvetija dobra.
Kao god što bura raznosi staloženi prah i čisti atmosferu, tako isto i rat razgoni nesnosno i učmalo stanje u životu ljudi i naroda; iz ruševina i pustoši ratnih niče nov, svežiji i snažniji život, te tako rat otklanja mekuštvo i mrtvilo, koje inače mora da nastupi u životu ljudi dugog mirnog vremena. Nema sumnje, da će i u buduće kao i do sada moralne posledice ratova biti zavisne od oblika, u kom se rat javi, od ishoda, kako se svrši, i od vremena, kad se događa.
„Rat razvija, neverovatno brzo, sve moralne, materijalne i duševne osobine ljudi i naroda; on razvija plemenite strasti i osećanja, kao što su: otačastvoljublje, slavoljublje, požrtvovanje, odanost, sažaljenje i druželjublje; iz njega potiču sve vrline junaštva. Ali rat, u isto vreme, skida i lažnu masku ljudske i državne veličine, obelodanjuje njihovu slabost i pokvarenosti, i iznosi ih u svoj nagoti njihnoj.“

Pages from Zivojin Misic - Strategija_Page_1

sajt

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s