Prva srpska fabrika – Stanoje Stanojević

dubrovnik1667Već se u žitiju kralja Dragutina († 1316 god.), koje je pisao njegov savremenik arhiepiskop Danilo, priča, kako je Dragutin činio „milostive darove božastavnim hramovima i davao im crkvene utvari, koje su izrađivane u njegovom domu: zlatne i srebrne sveštene sasude, ukrašene biserom i dragim kamenjem, putire i činije za naforu, kadionice, ručke, ripide i zlatne svećnike, i drugo što je potrebno od takvih stvari, dragocene zlatotkane svešteničke odežde. Sve je on to izrađivao u svome domu, i slao je božastavnim crkvama, i to ne samo crkvama u njegovoj otadžbini, nego i crkvama drugih blagovernih naroda”.

Tu bi dakle bio prvi pomen o maloj fabrici crkvenih utvari na dvoru kralja Dragutina u Debrcu na Savi, blizu Obrenovca. Po toj belešci ta fabrika nije samo podmirivala domaće potrebe, nego je i izvozila svoje proizvode u druge države.

Po sebi se razume, da to još nije bila prava fabrika, ni u srednjevekovnom smislu, ali je ovo već svakako bila organizacija proizvodnje i sistematskog rada u većem stilu.

Prva prava fabrika u našim zemljama osnovana je u Dubrovniku početkom XV veka.

Već su se tokom XIII veka organizovali i razvili u Dubrovniku razni esnafi, osobito esnafi za izradu tekstilne industrije i kožnih proizvoda. Početkom XV veka počeli su talijanski majstori u Dubrovniku dobivati od države znatnu potporu i velike povlastice, a 1416 god. osnovana je u Dubrovniku fabrika čoje i uz nju farbarnica.

Ta dubrovačka fabrika čoje razvijala se i napredovala je u prvoj polovini XV veka vrlo lepo, i prođa njenih proizvoda, koji su zavladali svima pijacama u Srbiji, Bosni i Bugarskoj, bila je neobično dobra.

Dobra zarada, što su je imali Dubrovčani od, svoje fabrike čoje, pobudila je zavist i težnju za konkurencijom kod njihovih suseda Kotorana. Pošto se Kotor u to doba (1420 god.) svojevoljno bio podložio mletačkoj republici, koja je tada bila silna i ugledna, i u punom naponu svoje snage, nadali su se Kotorani, da će pomoću svog moćnog zaštitnika moći takođe podići fabriku čoje, da njome suzbiju svoga konkurenta, koji je otuda dobijao velike prihode.

U julu 1446 god. došli su u Mletke izaslanici kotorske opštine i podneli su mletačkom senatu predstavku, u kojoj su istakli, kako su Dubrovčani sa velikim količinama čoje, koju proizvode u Dubrovniku, preplavili Zetu (Crnu Goru), Bosnu, Srbiju i druge okolne zemlje. To je velika šteta, ne samo za Kotor, nego i za državne carinske prihode. Stoga bi, govorili su kotorski poslanici, bilo dobro i vrlo korisno, i za državnu kasu i za Kotor, da se i u Kotoru podigne fabrika čoje.

Stanoje Stanojević - Iz naše prošlosti
Stanoje Stanojević – Iz naše prošlosti

Mletački senat nije oduševljeno primio tu molbu Kotora. Kotorskim izaslanicima odgovoreno je, da će senat uzeti tu stvar u rasmatranje, pa je na tome i ostalo.

Ali se uskoro našao drugi, ozbiljniji konkurent dubrovačkoj fabrici čoje. Ambiciozni i preduzetni vojvoda humski Stevan Vukčić video je kako Dubrovčani imaju lepe prihode od svoje fabrike čoje, pa je namislio da suzbije eksploataciju, koju su vršili dubrovački trgovci u njegovoj državi, i da im pokuša konkurisati u ostalim zemljama, čijim su pijacama oni dotle vladali. Stoga je on 1448 god. počeo činiti pripreme da podigne u Herceg-Novom fabriku čoje.

Vest o tome svakako je bila neprijatna, u prvom redu Dubrovčanima, ali je ona veoma uznemirila i Kotorane. Oni su u aprilu 1449 god. poslali u Mletke svoje izaslanike, koji su izvestili mletački senat, da vojvoda Stevan Vukčić hoće da u Herceg-Novom podigne fabriku čoje „i drugih stvari”, pa su isticali, da će to biti od velike štete za Kotor, te su molili senat, da u tom pogledu nešto preduzme.

Zanimljiv je odgovor mletačkog senata na tu predstavku. Senat je odgovorio kotorskim izaslanicima, da je nemoguće sprečiti vojvodu Stevana, da na svojoj teritoriji ne čini što hoće. Ako Mlečići svojim protestom pokažu, da je podizanje fabrike važna stvar, time će ga samo još više obodriti da nastavi nameravani i započeti posao. Stoga je, tvrdio je senat, bolje praviti se u celoj ovoj stvari nevešt, i time pokazati, da se ovom poslu ne pridaje nikakav značaj.

Ali je ipak mletačka vlada posle ove predstavke kotorskih izaslanika pisala Stevanu Vukčiću, molila ga je i savetovala mu, da ne podiže fabriku čoje, kao što je naumio.

U avgustu iste (1449) godine došli su u Mletke poslanici Stevana Vukčića. Oni su, među ostalim, poveli u senatu razgovor i o podizanju fabrike čoje i o protestu Kotorana protiv toga, o čemu je Stevan bio saznao. U senatu je Stevanovim poslanicima rečeno, da su Kotorani zbog te stvari činili predstavku u Mletcima, uvereni, da će podizanje te fabrike biti na njihovu veliku štetu, pa su molili senat, da se on zauzme kod Stevana, da ne diže u opšte tu fabriku. Senat je međutim „znajući da je misterija (tajna) izrade čoje rezervisana za varoši, za izdržavanje naroda, koji živi od rada svojih ruku”, pisao Stevanu, molio ga i savetovao mu, da odustane od podizanja fabrike, i ponovio je tu molbu i taj savet i ovom prilikom njegovim poslanicima.

Međutim, Stevan je uskoro posle toga počeo ozbiljno spremati sve što je potrebno za podizanje fabrike. On je počeo podizati u Herceg-Novom zgrade za fabriku, doveo je majstore i radnike sa strane, svakako iz Italije, i dao im je velike povlastice na mnogo godina. Sem toga, on je objavio, da će svi dužnici, koji dođu i nastane se u Herceg-Novom, biti oslobođeni duga, te je silan svet sa raznih strana nagrnuo, da se tamo naseli.

U Kotoru se govorilo, da su Mlečići dozvolili Stevanu da podigne fabriku. Stoga su u januaru 1450 god. kotorski izaslanici u Mletcima, među ostalim, protestovali protiv te dozvole, sa izjavom, da oni ne mogu verovati da je to istina. Oni su izjavili, da Stevan Vukčić hoće da upropasti Kotor i da na to misli dan i noć. Stoga je on u Herceg-Novom počeo podizati čitavu varoš. Tu će biti i fabrika čoje, zbog koje je on doveo majstore i dao im povlastice. Zbog obećanog oslobođenja od duga, povrvili su tamo dužnici sa raznih strana i dolaze svaki dan. Ako se to doseljavanje nastavi kao što je počelo, podićiće se, govorili su kotorski izaslanici, tamo za kratko vreme velika varoš.

Mletački senat je na to odgovorio, da on nikada nije dozvolio Stevanu podizanje fabrike, i da će celu stvar ispitati i doneti rešenje.

Međutim je u to doba mletački senat objavio zabranu uvoza i transita za dubrovačku čoju preko mletačkih zemalja. Stoga je budvanski knez zaplenio jedan transport čoje, rađene u Dubrovniku, koja je bila upućena vojvodi Stevanu Crnojeviću u Zetu. Iz osobitih obzira prema vojvodi Stevanu, koji je bio pristalica Mlečića i činio im velike usluge, mletački je senat rešio 6 septembra 1451 god., da mu se zaplenjena čoja vrati, ali u buduće da ne prevozi dubrovačku čoju preko mletačke teritorije, jer je to zabranjeno.

Uskoro posle toga bila je, kako izgleda, fabrika Stevanova gotova, i on se trudio, da svojoj čoji otvori pijace okolnih zemalja.

Međutim su Kotorani, ne mogući sprečiti podizanje fabrike, mislili, da će novom industriskom preduzeću i prođi njegovih proizvoda naškoditi time, što su udarili posebnu carinu na sve osobe, koje idu u Herceg-Novi. Stoga je Stevan Vukčić u novembru 1455 god. uputio u Mletke svoje poslanike, koji su tražili: 1. Da Stevan i stanovnici Herceg-Novog mogu slobodno kupovati i donositi materijal, potreban za izradu čoje; 2. Da se čoja, koja se izrađuje u Herceg-Novom, može slobodno nositi i svuda prodavati, pošto se naravno plati uobičajena carina; 3. Da se ukine nova carina, koju su Kotorani zaveli za sve one, koji dolaze u Herceg-Novi.

Mletački je senat odbio sva tri Stevanova predloga sa kratkom motivacijom, da se ti zahtevi ne mogu ispuniti zbog mletačkih zakona i zbog reda, koji u Mletcima vlada.

Sem odbijanja Stevanovih zahteva, mletačka je vlada pokušavala i na razne druge načine da zaštiti svoju industriju i da oslabi konkurenciju fabrikata čoje u Dubrovniku i u Herceg-Novom. Tako je u to doba zabranjeno, da se sa mletačkih lađa, koje dođu u kotorski zaliv, mašta prodaje Stevanovim podanicima. Stevan je u novembru 1461 god. protestovao protiv toga, i tražio je, da mu se izda rešenje za dozvolu kupovanja na mletačkim lađama u kotorskom zalivu, ali je, kako izgleda, taj njegov zahtev odbijen.

Međutim su, i pokraj tih mera, koje su Mlečići preduzeli, fabrike čoje, i u Dubrovniku i u Herceg-Novom, ne samo i dalje radile, nego i lepo napredovale. Kako su one sve više i sve ozbiljnije konkurisale mletačkoj industriji, tako da je s te strane nastala ozbiljna opasnost za tekstilne fabrike u Mletcima, preduzela je mletačka vlada osobite mere, da spase svoje fabrike čoje i radnike u njima. U septembru 1462 godine doneo je mletački senat u tom pogledu vrlo važan zaključak.

istocnopitanje1

U tom zaključku se kaže, da je poznato, kako je za mletačku državu proizvodnja čoje neobično važna, jer se od toga posla i rada izdržavaju i hrane mnoge siromašne porodice, osobito porodice mornara, koji odlaze u svet, a ostavljaju kod kuće svoje porodice bez para, zbog toga, što se uzdaju, da će oni u fabrikama čoje zaraditi koliko im je potrebno za život. Kad ne bi oni tu zarađivali, morali bi im mornari ostavljati svoju platu, što bi bila velika šteta za državu. Međutim, proizvodnju čoje u Mletcima, kaže se dalje u tom zaključku mletačkog senata, upropašćuje dubrovačka čoja, koja se u velikoj količini izrađuje u Dubrovniku, i koja se protiv zakona nosi i prodaje svuda. Mletački je senat, kaže se dalje, rešen, da pomogne industriju čoje, da ne bi propale tolike porodice, na sramotu mletačke republike. Stoga je rešeno i objavljeno, da se za čoju, koja se izrađuje u Dubrovniku i u Herceg-Novom, pre izvoza plati u Kotoru 10% od vrednosti, i da mletački građani u opšte ne smeju kupovati i izvoziti čoju, izrađenu u Dubrovniku i u Herceg-Novom. — Za ovaj predlog glasalo je 87 senatora, a protiv njega 21.

To je, koliko je, po dosada objavljenom materijalu, meni poznato, poslednji pomen o našim fabrikama čoje.

Stanoje Stanojević (Politika 15-H-1923, br. 5558).

Odlomak iz knjige Stanoje Stanojević – Iz naše prošlosti

www.talijaizdavastvo.rs

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s